Slučaj sudije Vučinića

Primer sudije Vučinića pokazuje kako prolaze oni koji imaju legitimitet i rade po zakonu, a nisu u službi režima.

Ako je jedan sudski proces u službi dobijanja izbora, onda je opravdano sumnjati da će i sudska odluka biti politička. Vučić je dobio izbore obmanjujući narod da će se boriti protiv organizovanog kriminala, a svoju tvrdnju je odmah realizovao hapšenjem Miroslava Miškovića. Reakcija naroda je bila "Svaka čast Vučiću". Ako državni vrh Srbije sprovodi torturu nad malobrojnim poštenim sudijama koji presuđuju na osnovu dokaza, a ne po njihovom diktatu, kako onda da se nadamo da će u konkretnom postupku biti doneta zakonita a ne revanšistička i politička odluka?

Sudija Vučinić je primenjujući slovo zakona, doneo rešenje kojim je odlučio da se okrivljenom Miroslavu Miškoviću vrati pasoš, a iz razloga jer nije postojao zakonski osnov da mu se pasoš ne vrati. Sudija je postupio časno, ne obazirući se na želje premijera, ministra i predsednika suda. To je sa aspekta zakona potpuno ispravna odluka sudije Vučinića, ali odluka zbog koje je trpeo monstruozne pritiske sa "vrha".

Okrivljeni Miroslav Miškovič je već u momentu lišenja slobode od strane državnog vrha uz zdušnu podršku režimskih novinara bio oglašen krivim, iako niko nije kriv dok se suprotno ne dokaže (načelo prezumpcije nevinosti). Sudija Vučinić se obratio pritužbom Visokom savetu sudstva zbog pritisaka koje trpi od predsednika Višeg suda u Beogradu, Aleksandra Stepanovića, kao i jer je smenjen sa dužnosti predsednika Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu. Visoki savet sudstva je pritužbu sudije Vučinića ocenio kao neosnovanu.

Nakon toga, predsednik Višeg suda u Beogradu, Aleksandar Stepanović, podnosi disciplinsku prijavu Visokom savetu sudstva protiv sudije Vučinića, a koju prijavu je VSS ocenio osnovanom. Na sve to, nadovezao se ministar pravde, Nikola Selaković, koji je javno kritikovao rad sudije Vučinića u postupku protiv Miroslava Miškovića, a kojim istupanjem je ministar na nesumnjiv način u javnosti presudio sudiji Vučiniću i prekoračio granice objektivnosti i formalnih ovlašćenja, tako što je komentarisao sudski postupak. Nakon sprovedenog postupka, VSS je izrekao javnu opomenu sudiji Vučiniću samo zato jer je u medijima izjavio da se strogo pridržavao zakona i procedure kada je odlučio da Miškoviću vrati pasoš.

Jelisaveta Vasilić, članica Saveta za borbu protiv korupcije, je u slučaju sudije Predraga Vasića izjavila da je veza između politike i pravosuđa upravo predsednik suda, kao i da predsednici sudova predstavljaju produženu ruku politike.

Podsetimo se izjave Vučića da će puštanje Miškovića biti njegov lični poraz. Iz takve izjave proizlazi da se Mišković mora osuditi samo da Vučić ne bi doživeo nervni slom. Takvo prejudiciranje ishoda krivičnog postupka je dokaz da pravosuđe u Srbiji nije nezavisno od izvršne vlasti, ali je očigledno često nezavisno od zakona.

Da li je pravna država ona država u kojoj se na najbrutalniji način krše ljudska prava okrivljenih? Da li je pravna država ona država u kojoj se neko hapsi samo da bi se dobili izbori, a onda se postupak razvlači zbog nedostatka dokaza? I na kraju, da li je pravna država ona država u kojoj se disciplinski kažnjavaju oni koji sude po zakonu a onda se protežiraju partijski pioni koji sude po naređenju političkih moćnika?

Disciplinska prijava

Disciplinskom tužiocu Visokog saveta sudstva

Poštovani,

Obraćam Vam se povodom najnovije „afere“ (kako su je mediji nazvali) u srpskom pravosuđu. Pretpostavljam da ste upoznati sa konkretnim slučajem, ali ću Vam ukazati na suštinu, kako biste u potpunosti bili informisani.

Pripravnički staž u građanskom odeljenju Višeg suda u Beogradu, obavljao sam u periodu od 14.04.2014. pa do 23.07.2015. godine, kada mi je predsednik Višeg suda u Beogradu, Aleksandar Stepanović, jednostrano raskinuo ugovor.

Svoj posao sam obavljao savesno, poštujući radnu etiku, kvalitetno izrađujući materijalne i procesne odluke, a za šta sam bio pohvaljen od strane sudija u čijim većima sam i obavljao pripravnički staž.

Problem je nastao kada sam javno ukazao na nedostojno ponašanje sudije Višeg suda u Beogradu, Predraga Vasića, a u vezi poklanjanja i slikanja sa rešenjem o rehabilitaciji Karađorđevića na njegovoj rođendanskoj proslavi, a koje rešenje je nakon sprovedenog postupka izradio i potpisao sudija Predrag Vasić.

Pravnik sam, visokih moralnih principa i izražene građanske savesti, i shodno tome nisam mogao da prećutim i da ne ukažem na ono šta je loše a šta kao takvo narušava ugled suda i dostojanstvo zaposlenih.

Nisam se bavio stručnošću sudije Predraga Vasića niti ispravnošću rešenja koje je doneo i potpisao, već isključivo njegovim istupanjem u javnosti kao sudije Višeg suda u Beogradu. Posebno napominjem da sa sudijom Predragom Vasićem nikada nisam radio, te prema njemu nemam nikakav lični animozitet.

Sa aspekta uloge koju Vasić ima, poklanjanje rešenja licu koje je bilo pedlagač u postupku rehabilitacije, a koje rešenje je sudija Predrag Vasić doneo i potpisao predstavlja čin nedostojan sudijske funkcije. Mada i javno slikanje sa sudskom odlukom na rođendanskoj proslavi je grubo kršenje sudijske etike. Zaposleni u sudu, bez odobrenja od strane predsednika suda, ne mogu ni na koji način da istupaju u ime suda odnosno ma po kom osnovu da komentarišu tok postupka, niti da se slikaju sa strankama, predlagačima ili drugim učesnicima u sudskom postupku. U svom tekstu, a zbog koga mi je predsednik Višeg suda jednostrano raskinuo ugovor, postavio sam sledeća pitanja.

Da li se sudija Vasić prilikom odlučivanja u postupku rehabilitacije Karađorđevića rukovodio isključivo činjeničnim navodima ili je odluku zasnovao na emocijama koje gaji prema licu koje je rehabilitovao? Da li je predsednik Višeg suda u Beogradu, Aleksandar Stepanović, odobrio sudiji Vasiću da sudsku odluku urami u svrhu rođendanskog poklona i da ličnim prisustvon na ovom događaju predstavlja Viši sud u Beogradu i njegove zaposlene? Ako predsednik suda nije odobrio ovakav gest sudije, da li će se pokrenuti adekvatan disciplinski postupak protiv sudije Vasića, ili će predsednik suda naknadno konvalidirati, po meni, skandalozno ponašanje sudije Vasića?

Uloga sudije ne sme da bude samopromocija niti sudija sme da bude pristrasan po bilo kom osnovu, već nezavisan u donošenju odluka zasnovanih na poštovanju Ustava i zakona. Karađorđević je u izjavi za medije rekao da mu je poklon sudije Predraga Vasića najdraži od svih.

    Član 3. Zakona o sudijama, propisuje održavanje poverenja u nezavisnost i nepristrasnost.

Stavom 1. ovog člana,  propisano je da je sudija dužan da u svakom trenutku održi poverenje u svoju nezavisnost i nepristrasnost.

         U konkretnom slučaju, sudija Predrag Vasić je poklanjanjem sudske odluke koju je doneo i potpisao, kao i slikanjem sa sudskom odlukom i licem koje je bilo predlagač u postupku rehabilitacije, doveo javnost u sumnju da li je prilikom odlučivanja bio nepristrasan odnosno da li je odluku zasnovao na činjenicama i izvedenim dokazima ili je bio pristrasan prilikom odlučivanja.

           Odredbom člana 45. Zakona o sudijama, propisani su ostali uslovi za izbor sudije, a navedeni uslovi su stručnost, osposobljenost i dostojnost.

           Stavom 4. ovog člana, propisano je da dostojnost podrazumeva moralne osobine koje sudija treba da poseduje, kao i ponašanje u skladu sa tim osobinama.

           Stavom 5. ovog člana, propisano je da su moralne osobine koje sudija treba da poseduje: poštenje, savesnost, pravičnost, dostojanstvenost, istrajnost i uzornost, a ponašanje u skladu sa tim osobinama podrazumeva čuvanje ugleda sudije i suda u službi i izvan nje, svest o društvenoj odgovornosti, održavanje nezavisnosti i nepristrasnosti, pouzdanosti i dostojanstva u službi i izvan nje i preuzimanje odgovornosti za unutrašnju organizaciju i pozitivnu sliku o sudstvu u javnosti.

            Sudija Predrag Vasić je na nesumnjiv način prekršio navedene odredbe Zakona o sudijama, jer je poklanjajući sudsku odluku na rođendanskoj proslavi lica koje je bilo predlagač u postupku rehabilitacije, kao i slikanjem za javnost sa sudskom odlukom koju je pomenuti sudija doneo i potpisao, a kojim ponašanjem je doveo u sumnju nezavisnost i nepristrasnost prilikom odlučivanja, te nije vodio računa o dostojanstvu službe u kojoj radi i takvim postupanjem stvorio negativnu sliku o sudstvu u javnosti.

           Nakon što sam na sve ovo ukazao, vodeći se isključivo moralnim principima i zalažući se za očuvanje ugleda suda, meni je od strane predsednika Višeg suda u Beogradu, Aleksandra Stepanovića, jednostrano raskinut ugovor o obavljanju pripravničkog staža. Takav čin predsednika Višeg suda u Beogradu, sudije Aleksandra Stepanovića, smatram revanšističkim jer je takva odluka predsednika suda isključivo posledica mog kritičkog mišljenja i ukazivanja na činjenicu da je sudija Predrag Vasić, svojim ponašanjem na rođendaskoj proslavi Karađorđevića, unizio dostojanstvo suda i zaposlenih.

                Nadam se da ćete preduzeti adekvatne mere prema sudiji Predragu Vasiću, a koje proizlaze iz Vaših zakonskih ovlašćenja.

S poštovanjem,

Radovan Nenadić

Neću da ćutim ni posle otkaza.

"BOLJE JE UMRETI NA NOGAMA, NEGO ŽIVETI NA KOLENIMA"

Poštovani prijatelji, kolege i poznanici,

Danas mi je uručen otkaz bez obrazloženja, a koju odluku predsednika Višeg suda u Beogradu, Aleksandra Stepanovića, nisam potpisao. Ako ste čitali moje tekstove, sve će vam biti jasno. Stiže mi mnogo poruka sa srdačnim rečima podrške i svima se neizmerno zahvaljujem. Pobedićemo, moramo!!!

Sada znate i epilog, a u nastavku teksta ću vas podsetiti šta je uzrok otkaz, kao i na obaveštenje od strane predsednika Višeg suda u Beogradu, Aleksandra Stepanovića.

Pre dva dana sam na svom fb i twitter profilu pisanim putem iskazao mišljenje u vezi sramnog i nedostojnog postupanja sudije građanskog odeljenja Višeg suda u Beogradu, Predraga Vasića. Nisam se bavio njegovim radom i pitanjem da li po stručnoti i osposobljenosti zaslužuje sudijsku funkciju ili ne. Bavio sam se nedostojnim ponašanjem sudije Vasića a povodom cirkuzantske proslave rođendana A. Karađorđevića.

Tekst je izazvao dosta pažnje kako kod mojih fb prijatelja tako i kod zaposlenih u Višem sudu u Beogradu, koji su bez trunke srama mene juče i kontaktirali. Prvo, želim da ponovim reči koje sam napisao pre tri dana jer iza njih i dalje čvrsto stojim i smatram da sudija ne sme ni na koji način da se ponaša protivno zakonskim ovlašćenjima i sudskom pravilniku. Posebno napominjem da nisam uvredljivo pisao o sudiji Vasiću, ali da sam shodno svojim moralnim principima imao potrebu da široj i stručnoj javnosti (a kojoj i sam pripadam) ukažem na postupanje sudije, koje bi se u demokratskim i civilizovanim državama oštro sankcionisalo. Takođe, nisam ni na koji način davao mišljenje o sudskoj odluci, iako i na to imam pravo s obzirom da je rešenje o rehabilitaciji, postalo pravnosnažno. Ne smeju se komentarisati nepravnosnažne sudske odluke, jer bi komentari mogli da utiču na drugostepeni sud prilikom odlučivanja po žalbi. No, to nije sada tema. Nekom drugom prilikom će biti.

Na slici se vidi sudija Višeg suda u Beogradu, Predrag Vasić, kako slavljeniku za rođendan poklanja rešenje Višeg suda u Beogradu, a kojim rešenjem je slavljenika i rehabilitovao. Sa aspekta uloge koju Vasić ima, ovakav čin je sraman i nedostojan sudijske funkcije. Zaposleni u sudu, bez odobrenja od strane predsednika suda, ne mogu ni na koji način da istupaju u ime suda odnosno ma po kom osnovu da komentarišu tok postupka, niti da se slikaju sa strankama, predlagačima ili drugim učesnicima u sudskom postupku. Da li se sudija Vasić prilikom odlučivanja u postupku rehabilitacije Karađorđevića rukovodio isključivo činjeničnim navodima ili je odluku zasnovao na emocijama koje gaji prema licu koje je rehabilitovao? Da li je predsednik Višeg suda u Beogradu, Aleksandar Stepanović, odobrio sudiji Vasiću da sudsku odluku urami u svrhu rođendanskog poklona i da ličnim prisustvon na ovom događaju predstavlja Viši sud u Beogradu i njegove zaposlene? Ako predsednik suda nije odobrio ovakav gest sudije, da li će se pokrenuti adekvatan disciplinski postupak protiv sudije Vasića, ili će predsednik suda naknadno konvalidirati, po meni, skandalozno ponašanje sudije Vasića? Uloga sudije ne sme da bude samopromocija niti sudija sme da bude pristrasan po bilo kom osnovu, već nezavisan u donošenju odluka zasnovanih na poštovanju Ustava i zakona. Časnih sudija je nažalost jako malo i zato građani neretko pravdu i ne dočekaju ili budu oštećeni nezakonitim sudskim odlukama. U Srbiji pravda ne stanuje.
Kao neko ko trenutno radi u Višem sudu u Beogradu, postupak sudije Vasića najoštrije osuđujem, posebno napominjući da me je sramota srpskog pravosuđa i nekih nosilaca sudijskih funkcija. Onim malobrojnim izuzecima iskazujem duboko poštovanje jer sude po slovu zakona a ne po diktatu vlasti i moćnika.

Fotografija preuzeta sa sajta www.rtv.rs

Zahvaljujem se svima koji su ovu moju objavu podelili na društvenim mrežama i time pokazali zrelost i svest da se na probleme u društvu stalno mora ukazivati, jer naša građanska dužnost i jeste da se izborimo za svoja prava i da ne dozvolimo da pravdu dele oni koji za to nisu dostojni. Svesni ste da je srpsko pravosuđe po zvaničnim izveštajima EU i raznih međunarodnih komisija, jedno od najkorumpiranijih i najneefikasnijih u Evropi, zatimda su srpski sudovi neretko mesto na kojem pravda ne može da trijumfuje, zatim da tužilaštva često (neću reći uvek) za najteža krivična dela podižu optužne akte samo onda kada im neko iz izvršne vlasti da signal, zatim da je ministar pravde čovek koji u momentu izbora nije imao dana staža u sudstvu ili bar u advokaturi, koji je sudeći po njegovim sposobnostima i kapacitetima nedovoljno stručan i osposobljen, a koji čak nema ni položen pravosudni ispit.

Dalje, na sudijske i tužilačke funkcije se retko kada biraju (malo sam ublažio) oni koji nemaju debelu političku vezu ili kojima roditelji nisu sadašnje ili bivše sudije ili tužioci. Da ne pričam o uticaju koji BIA ima na postupak izbora ili reizbora nosilaca sudijskih i tužilačkih funkcija. Sudska vlast je jedna od tri grane vlasti, i kao takva po Ustavu mora da bude nezavisna i lišena bilo kakvih političkih uticaja. Međutim, u praksi to nije tako. Sudije i tužioce u velikom broju bira POLITIKA a ne STRUKA. Kriterijum da sudije i tužioci moraju da budu dostojni, u praksi znači da moraju da budu politički podobni (neposredno) ili da ćute i žmure na ono šta im izvršna vlast naređuje i čime ih uslovljava. Visoki savet sudstva je produžena ruka izvršne vlasti (i tu ima časnih ljudi). Bez obzira na katastrofalno stanje u srpskom pravosuđu, uvek ističem da ima kvalitetnih i poštenih sudija i tužilaca, koji su nažalost ogromna manjina i u javnosti nedovoljno zastupljeni. Iskazujem duboko poštovanje prema sudijama i tužiocima koji sude po slovu zakona a istovremeno poštujući moralne principe. Srpsko pravosuđe odražava celokupno stanje u državi i društvu, a tu pre svega mislim na postojanje partokratije i moralni sunovrat. Navešću vam jedan primer. Sudija Vučinić, koji je doneo rešenje da se okrivljenom Miroslavu Miškoviću vrati pasoš jer nije bilo nikakvih zakonskih osnova da mu se pasoš ne vrati, danas je izložen strašnim pritiscima, a i pokrenut je postupak za njegovo razrešenje pred Visokim savetom sudstva. I to samo zato jer je hapšenje Miškovića bilo Vučićev najveći adut za dobijanje izbora. Ta farsa i danas traje. Ako se pitate šta toliko koči taj postupak, odgovor je nedostatak dokaza jer je u pitanju politički montiran proces. Pre izvesnog vremena sam za sudiju Predraga Vasića čuo (ne znam da li je ta informacija tačna ili ne) da je u vreme dok je bio sudija bivšeg Trećeg opštinskog suda istovremeno bio i pravni savetnik Patrijarha Pavla ili nekog dela SPC. Ograđujem se od te informacije, možda je istinita a možda i ne. U svakom slučaju SUDIJA NE SME NIKOME DA BUDE PRAVNI SAVETNIK DOK OBAVLJA FUNKCIJU SUDIJE. Država u kojoj je Ustavni sud izletište za partijske poslušnike, ne može da se smatra pravnom državom niti državom koja počiva na vladavini prava.

Pre dva dana, dok sam se spremao na posao, na fb mi je stigao zahtev od sekretarice predsednika Višeg suda u Beogradu, Jelene Vekerle. Taj potez gospođe smatram bezobrazlukom. Gospođa i ja niti se poznajemo, niti smo ikada imali bilo kakvu komunikaciju, pa shodno tome sam i postupio. Zahtev za prijateljstvo sam odbio. Sve vreme nakon toga sam osećao da taj zahtev dotična nije slučajno poslala, a i prevarila se ako je mislila da ću isti prihvatiti. Možda su je "obaveštajci" pogrešno savetovali. Dok sam bio na pauzi, zapisničarka mi je prenela da su me tražili iz Palate pravde i rekli da im se HITNO javim. Nakon toga, kafa mi je bila još slađa. Javio sam se PR-u (zanimljiva funkcija) Višeg suda u Beogradu, gospođi Dušici (prezime joj ne znam). Razgovor je kratko trajao i pokušaću da vam prenesem što preciznije sadržinu istog.

JA: Dobar dan, Radovan Nenadić kraj telefona. Tražili ste me.
PR Dušica: Dobar dan Radovane. Zovem vas povodom vaše objave na društvenim mrežama do koje smo došli a u vezi sudije Predraga Vasića.
JA: Drago mi je.
PR Dušica: Predsednika suda, Aleksandra Stepanovića, zanima šta ćete dalje uraditi povodom Predraga Vasića i da li je to vaše mišljenje ili planirate da preduzmete nešto drugo ili pokrenete nešto protiv sudije Vasića?
JA: Da, to je moje mišljenje iza kojeg čvrsto stojim jer smatram da je ponašanje sudije Vasića neprimereno.
PR Dušica: Dobro, ne želim da ulazim u to, ali vas ovo pitam jer predsednika suda zanima šta ćete dalje uraditi, kako bi i on razmotrio određene mere.
JA: Za sada toliko.
PR Dušica: Hvala, doviđenja.
Ja: Doviđenja.

Ovaj razgovor je ostavio jak utisak na mene ali me nasmejao dovoljno da mi dan bude lepši.

Prvo, zašto predsednika suda zanima šta ću dalje uraditi po ovom pitanju, kada sam u svom tekstu jasno postavio pitanje da li je predsednik Višeg suda u Beogradu, Aleksandar Stepanović, obavešten o ponašanju sudije Vasića i da li će pokrenuti odgovarajući disciplinski postupak protiv sudije Vasića ili naknadno konvalidirati njegovo činjenje? Nikada, ali nikada svoje namere ne otkrivam pogotovo jer sve šta radim, radim u skladu sa svojim moralnim principima, a u ovom konkrenom slučaju i u skladu sa zakonima Republike Srbije. Iskreno se nadam da će predsednik suda ceniti to što sam ukazao na nešto loše, a šta bi u pravno uređenim državama bilo sankcionisano (na meni nije da pokrećem disciplinske postupke i određujem kazne u istim). Moje pitanje je bilo veoma pristojno.

Drugo, ako su mislili da će me ovim pozivom uplašiti ili naterati da povučem svoje reči, grdno su se prevarili. Ja nikakve kompromise ne pravim oko suštine, niti dopuštam da me bilo šta uplaši i obeshrabri u borbi za istinu i pravdu. To znaju svi koji me dobro poznaju, pa čak i oni koji me kratko i površno poznaju. Hvala na pozivu, uvek sam raspoložen za priču, ali me ućutkati nećete. Ja svoj obraz i svoje principe ne prodajem niti kompenzujem za bilo kakve privilegije i nagrade.

Treće, izuzetno sam počastvovan jer predsednik suda traži moje mišljenje i razmišlja o tome kakve ću sledeće korake preduzeti. Hvala mu na ukazanom poverenju, ali svoje namere, kao što sam i napisao, ne otkrivam nikome i ni po kakvu cenu.

Svoj posao obavljam stručno i savesno, a za rezultate rada sam dobio najviše pohvale od dvoje sudija koji su mi neposredno nadređeni, kako za ponašanje i lični angažman tako i za kvalitet odluka koje izrađujem. Mnogo sam naučio od njih i zahvaljujući tim divnim sudijama (oni su ona manjina o kojoj sam pisao) danas sam dobar pravnik koji se u praksi izuzetno pokazao.

Danas 23.07.2015. godine u upravi građanskog odeljenja Višeg suda u Beogradu mi je uručen raskid ugovora, bez obrazloženja i navođenja koju sam ugovornu obavezu prekršio, a koje kršenje iste je dovelo do jednostranog raskida ugovora o obavljanju pripravničkog staža. Radio sam 16 meseci savesno, poštujući radnu etiku i izrađujući kvaliitetne materijalne i procesne odluke, a za šta sam uvek bio hvaljen od dvoje sudija u čijim većima sam radio. Moj kvalitet rada je bio vidljiv i ličnim angažmanom i kvalietnim bavljenjem poslom sam doprineo i efikasnijem radu suda. To rešenje o otkazu nisam potpisao. Uputio sam dopis predsedniku Višeg suda u Beogradu, Aleksandru Stepanoviću, a nakon toga sam dobio obaveštenje da će rešenje o otkazu biti stavljeno na oglasnu tablu suda, te da je obezbeđenju suda naloženo da mi zabrane prilazak sudu (ako treba i da primene fizičku silu).

U prilogu možete videti odluku predsednika Višeg suda, Aleksandra Stepenovića, koju nisam potpisao.

U nastavku sledi moj odgovor predsedniku Višeg suda u Beogradu, Aleksandru Stepanoviću.

Dana 23.07.2015. godine u zgradi građanskog odeljenja Višeg suda u Beogradu, uručen mi je raskid ugovora o pripravničkom stažu u Višem sudu u Beogradu, a koji staž obavljam od 14.04.2014. godine.

Jednostrani raskid ugovora nisam potpisao, i sa nepotpisanom dostavnicom sam Vam vratio u Upravu Višeg suda u Beogradu, Ulica Savska broj 17a.

Vaš gest smatram neopravdanim s obzirom da je raskid ugovora o pripravničkom stažu između Vas i mene raskinut jednostranom odlukom a pretpostavljam kao posledica mojih tekstova o ponašanju sudije Višeg suda u Beogradu, Predraga Vusića.

Svoje ugovorne obaveze sam obavljao veoma savesno, poštujući radnu etiku, efikasno izrađujući matrijalne i procesne odluke, a za šta sam i pohvaljen kod sudija principala.

Šokiran sam činjenicom da Vaša sekretarica meni šalje zahtev na fb, a neposredno nakon toga i portparolka suda me kontaktira kako bi me obavestila da se neko bavio mojim objavama na društvenim mrežama.

Bio bih vam veoma zahvalan ako biste izdvojili malo vemena (ne više od onoga koliko ste izdvojili na čitanje mojih tekstova) i obrazložili odluku koju ste doneli, jer bez relevantnog obrazloženja, Vaša odluka nema težinu a nije ni pravnički utemeljena, niti je odluka posledica neispunjenja ugovornih obaveza već posledica teksta u kom sam izneo kritičko mišljenje o nečemu šta narušava ugled i dostojanstvo suda.

Ono šta želim da pohvalim kod Vas jeste Vaša brzina u donošenju odluke u odnosu na mene, pa se nadam da ćete u mnogo značajnijim stvarima postupati ekspeditivno. Vaša odluka za mene predstavlja veliki podstrek da istrajem u borbi koju sam započeo. Biće mi zadovoljstvo da i u budućnosti čitate moje tekstove, a biće ih, u to sam siguran.

U nadi da ću dobiti obrazloženu odluku, kako bih istu mogao i da potpišem,

S poštovanjem,

sudijski pripravnik

Radovan Nenadić

Za sada toliko, svoje namere javno neću otkrivati, ali ćete o svemu značajnom biti blagovremeno obavešteni.